Energetske zajednice se osnivaju da bi svojim članovima i lokalnoj zajednici donele konkretne ekološke, ekonomske i društvene koristi. Ostvarivanja profita nije primarna svrha.

U praksi, ove koristi su međusobno povezane i često se ostvaruju istovremeno.

Energetske zajednice doprinose zaštiti životne sredine tako što podstiču lokalnu i održivu proizvodnju energije.

Najčešće ekološke koristi uključuju:

• smanjenje emisija štetnih gasova i zagađenja vazduha;
• povećavanje upotrebe obnovljivih izvora energije;
• smanjenje gubitaka u prenosu energije, jer se energija proizvodi blizu mesta potrošnje;
• racionalnije korišćenje energije i podsticanje energetske efikasnosti.

Na ovaj način, energetske zajednice pomažu lokalnim sredinama da aktivno učestvuju u energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena.

Jedan od glavnih razloga zašto se građani udružuju u energetske zajednice jeste ekonomska korist, ali ne u smislu profita, već u smislu ušteda i stabilnijih troškova energije.

Ekonomske koristi mogu biti:

• niži računi za električnu i/ili toplotnu energiju;
• zaštita od rasta cena energije;
• zajednička ulaganja koja su dostupnija nego pojedinačna;
• otvaranje novih “zelenih” radnih mesta;
• zadržavanje novca u lokalnoj zajednici.

Energetske zajednice omogućavaju da se energija posmatra kao zajednički resurs, a ne samo kao roba na tržištu.

Energetske zajednice imaju snažnu društvenu dimenziju. One nisu samo energetski projekti, već i način jačanja lokalnih zajednica.

Društvene koristi mogu uključivati:

• veće učešće građana u donošenju odluka o energiji;
• jačanje poverenja i saradnje u lokalnoj zajednici;
• smanjenje energetskog siromaštva kroz solidarne modele deljenja energije;
• inkluzivno učešće različitih društvenih grupa u radu energetske zajednice;
• razvoj znanja i svesti o energiji i održivosti.

U energetskim zajednicama, svi članovi imaju pravo glasa i učestvuju u odlučivanju, bez obzira na visinu ulaganja.