Energetske zajednice građana se u Srbiji se uspostavljaju kroz dva povezana koraka: 

  • registraciju pravnog lica u Agenciji za privredne registre (APR);

  • registraciju energetske zajednice kod Elektrodistribucije Srbije (EDS).

U ovom trenutku moguće je sprovesti prvi korak, odnosno registrovati pravno lice, dok se za drugi korak još uvek čeka usvajanje dodatnih propisa koji će detaljno urediti ovaj postupak kod EDS-a.

Zbog toga se, u ovom delu, fokus stavlja na izbor pravne forme kao osnov za osnivanje energetske zajednice u skladu sa važećim Zakonom o energetici.

Pravna forma treba da omogući neprofitno delovanje, otvoreno i dobrovoljno članstvo, kao i demokratsko upravljanje, uz mogućnost obavljanja energetskih delatnosti u korist članova i lokalne zajednice.

U Srbiji je energetska zajednica zakonom definisana kao neprofitno pravno lice, što u praksi ograničava izbor pravnih formi i otežava razvoj energetskih projekata već na samom početku.

U Evropskoj uniji energetske zajednice se ne definišu kroz formalni neprofitni status, već kroz svoj primarni cilj: stvaranje ekonomskih, ekoloških i socijalnih koristi za članove i lokalnu zajednicu, pri čemu ostvarivanje profita nije zabranjeno, ali ne predstavlja osnovnu svrhu njihovog delovanja. Ovakav pristup omogućava energetskim zajednicama da razvijaju održive projekte, upravljaju prihodima i obezbede finansijsku stabilnost.

U tom smislu, ključnu ulogu ima država, koja kroz regulatorni okvir treba da omogući, a ne da ograničava, razvoj energetskih zajednica kao stabilnih i funkcionalnih aktera energetske tranzicije.

Na osnovu našeg tumačenja važećih propisa, predstavljene su potencijalne pravne forme za energetske zajednice u Srbiji:

Udruženje građana – najrealnija opcija danas

U postojećim uslovima u Srbiji, udruženje građana se u praksi trenutno najviše uklapa u koncept energetskih zajednica, kako ih definiše Zakon o energetici. Udruženja su nedobitna, zasnivaju se na dobrovoljnom članstvu i imaju demokratsko upravljanje odnosno svaki član ima jedan glas.

Zakon dozvoljava udruženjima i da obavljaju privredne delatnosti, ali uz ograničenje: te delatnosti moraju biti povezane sa ciljevima udruženja i obavljati se u „manjem obimu“. Upravo ovo ograničenje može biti izazov za energetske zajednice, jer zakon ne precizira jasno šta se smatra „manjim obimom“. U praksi to može da znači da veći energetski projekti, koji podrazumeva značajnija ulaganja i redovne prihode, mogu dovesti u pitanje usklađenost sa zakonom, zato što se privredna delatnost lako može pretvoriti iz sporedne u dominantnu.

Zadruga – dobar model u EU, ali ograničen u Srbiji

Zadruga je, po svojoj ideji, veoma pogodan oblik za organizovanje energetskih zajednica. U većini zemalja Evropske unije energetske zajednice su upravo organizovane kao zadruge, sa otvorenim članstvom, demokratskim upravljanjem i snažnim učešćem lokalne zajednice.

Razlog za to je što su zadružni principi usklađeni sa osnovnim vrednostima energetskih zajednica. Sedam međunarodno priznatih zadružnih vrednosti i principa Međunarodnog zadružnog saveza (ICA -International Cooperative Alliance), kao što su dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratsko upravljanje po principu „jedan član – jedan glas“, ekonomsko učešće članova, autonomija, obrazovanje članova, saradnja među zadrugama i briga o zajednici, u potpunosti odgovaraju ideji energetske zajednice koja stavlja u prvi plan zajednički interes, solidarnost i lokalnu korist.

Međutim, u Srbiji ova pravna forma ima nekoliko značajnih ograničenja, zbog kojih nije jednostavna za primenu u kontekstu energetskih zajednica:

  • članovi zadruge mogu biti isključivo fizička lica;
  • jedinice lokalne samouprave i ostali pravni subjekti ne mogu biti članovi;
  • da bi ispunila zakonski uslov neprofitnosti, zadruga bi morala dodatno da stekne status socijalnog preduzeća, što predstavlja poseban i dodatni postupak.

Zbog ovih ograničenja, zadruga u ovom trenutku nije optimalno rešenje za osnivanje energetske zajednice građana u Srbiji, iako bi u budućnosti mogla postati veoma dobra opcija, posebno imajući u vidu dugu tradiciju zadrugarstva u Srbiji i činjenicu da je zadruga, po svojoj svrsi i vrednostima, možda i najbliži organizacioni oblik onome što energetske zajednice u suštini jesu.

Ostale pravne forme

Fondacije, iako nedobitne, nisu pogodne za energetske zajednice jer nemaju članstvo.

Privredna društva (doo, ad) su po svojoj prirodi profitna i zasnivaju se na vlasništvu i kapitalu, što nije u skladu sa osnovnom idejom energetskih zajednica, ali bi uz odgovarajuću kreativnost verovatno mogla da postanu energetske zajednice.

Ostale pravne forme

Fondacije, iako neprofitne, nisu pogodne za energetske zajednice jer nemaju članstvo.

Privredna društva (doo, ad) su po svojoj prirodi profitna i zasnivaju se na vlasništvu i kapitalu, što nije u skladu sa osnovnom idejom energetskih zajednica, ali bi uz odgovarajuću kreativnost verovatno mogla da postanu energetske zajednice.

Prijavi se na naš newsletter!