Ideja o osnivanju energetske zajednice u Telheirasu pojavila se još u septembru 2020. godine, kroz proces „Mreža ideja“, koji vodi lokalno udruženje Viver Telheiras, koje okuplja 24 organizacije u okviru inicijative “Partnerstvo za Telheiras”.

Oko 300 stanovnika je učestvovalo u predlaganju i razradi održivih inicijativa koje bi želeli da vide u svom kraju. Jedan od predloga bio je: zašto ne bismo proizvodili sopstvenu obnovljivu energiju i delili je među komšijama? U novembru 2021. formirana je radna grupa sa otvorenim učešćem građana, udruženja, lokalne samouprave, i prijatelja naselja. 

Oko deset članova u početnoj fazi je, uz podršku partnerske mreže Telheirasa i mesne zajednice Lumiar, započelo redovne mesečne sastanke. Tada su definisana tri pravca delovanja: informisanje o održivoj energiji, savetovanje domaćinstava i razvoj pilot projekta za proizvodnju i deljenje solarne energije.

Važno je naglasiti da je energetska zajednica nastala iz već postojećih lokalnih mreža, organizacija i poverenja koje se godinama gradilo među akterima u zajednici.

Energetska zajednica Telheiras je formalizovana kroz već postojeće neprofitno udruženje građana Viver Telheiras. Umesto osnivanja novog pravnog lica, odlučeno je da se postojeća organizacija prilagodi i postane nosilac energetske zajednice. Time je izbegnuta dodatna birokratija, ali je zadržana prepoznatljivost i poverenje koje je već postojalo u zajednici.

Najviši organ odlučivanja je Generalna skupština, dok se operativni rad odvija kroz radne grupe. Članovi se redovno uključuju u donošenje odluka, a komunikacija se odvija putem sastanaka i pisanih izveštaja.

Interna pravila su usvojena na prvoj generalnoj skupštini i tretiraju se kao “živi dokument” koji se može prilagođavati potrebama zajednice.

Pitanje ko može biti član nije bilo usputno tehničko pitanje, već svesna društvena odluka o tome kakvu zajednicu žele da izgrade.

Model upravljanja je demokratski i zasnovan na principu “jedan član – jedan glas”. Svi članovi su formalno članovi udruženja, bez obzira na iznos investicije.

Članovi su birani kroz otvoreni poziv u lokalnoj zajednici, i uz uslov da, u skladu sa portugalskim zakonodavstvom, moraju biti udaljeni najviše 2 km od elektrane zajednice.

Interesovanje je bilo veliko i mesta su popunjena po principu “ko se prvi prijavi”, i za 13 minuta je energetska zajednica popunila svoj kapacitet u pilot fazi.

Pored domaćinstava, učešće u energetskoj zajednici su uzeli i mesna zajednica Telheiras koja je ponudila krov za izgradnju elektrane i investiciju od 1550 evra, kao i udruženje Viver Telheiras koje je investiralo 1300 evra.

Pored navedenih članova, tri energetski siromašna domaćinstva su identifikovana ciljano, u saradnji sa socijalnim službama mesne zajednice. Time je napravljena kombinacija otvorenog model za širu populaciju i poseban model za najugroženije - da budu uključeni kao solidarni član.

Prepoznato je da visoki početni troškovi mogu biti barijera za siromašna domaćinstva, pa je uveden mehanizam kojim oni mogu da postanu članovi bez početne investicije. Njihov deo ulaganja pokrivaju lokalna samouprava, udruženje i ostali članovi. Bez obzira na izostanak investivcije, ovi članovi zadržavaju puno pravo glasa. Finansijski doprinos ne znači veću moć odlučivanja.

Što se tiče prava i obaveza, svi članovi imaju jednako pravo glasa bez obzira na visinu ulaganja. Obaveze uključuju poštovanje statuta, plaćanje godišnje članarine i učešće u odlučivanju.

Budući da je članstvo dobrovoljno i otvoreno, izlazak je moguć uz proceduru predviđenu statutom. Ako postojeći članovi napuste energetsku zajednicu, ona nije u obavezi da vraća prethodno uplaćena sredstva i zadržava pravo da primi nove članove. Ipak, član koji izlazi iz zajednice ima mogućnost da predloži zamenu koja bi preuzela njegov udeo u energetskoj zajednici.

Iako rodna ravnoteža u ovoj fazi još uvek nije postavljena kao poseban cilj zajednice, trenutna struktura članstva pokazuje približan odnos od 60% muškaraca i 40% žena.

Preliminarnom analizom i bizinis planom je predviđeno da u pilot projekat deljenja energije budu uključena zgrade mesne zajednice i 16 domaćinstava.

Osnova za dizajniranje energetskog aspekta zajednice su bili računi mesne zajednice koja troši oko 2850 kWh godišnje, i pretpostavljena količina od 2500 kWh godišnje za svako domaćinstvo koje će biti član i koje će moći da pokrije oko 22% svojih potreba za električnom energijom.

Ukupna investicija u elektranu energetske zajednice je iznosila 8.900 evra. Izgrađena je elektrana snage 7,15 kWp na krovu društvenog centra u vlasništvu mesne zajednice Lumiar.

Struktura ulaganja članova je bila sledeća:

Redovni članovi su investirali po 460 evra i dobli koeficijent podele od 6,25% proizvedene energije. Isti koeficijent od 6,25% imaju i solidarni članovi, iako nisu investirali sopstveni kapital. 

Pored inicijalnog ulaganja, članovi plaćaju godišnju članarinu koja pokriva operativne troškove. Mesna zajednica plaća između 20 i 60 evra, redovni članovi plaćaju između 8 i 30 evra, dok solidarni članovi plaćaju simboličnih 8 evra.

Model zajednice zasniva se na kolektivnoj proizvodnji i deljenju električne energije iz zajedničke solarne elektrane u vlasništvu zajednice.

Energetska zajednica ima elektranu snage 7,15 kWp a procena za prvu godinu poslovanja je da je podeljeno 9695 kWh unutar zajednice. To znači da svaki član zajednice dobija godišnje 570 kWh, čime efektivno smanjuje svoj račun za električnu energiju.

Uštede na godišnjem nivou:

• redovni član ostvaruje oko 115 evra godišnje uštede;
• solidarni član ostvaruje oko 81 evra godišnje uštede;
• mesna zajednica ostvaruje oko 240 evra godišnje uštede.

Kada se oduzme članarina, godišnji neto bilans uštede iznosi:

• za redovnog člana iznosi između 85 i 105 evra;
• za solidarnog člana iznosi 72 evra;
• za mesnu zajednica iznosi između 180 i 215 evra.

Period povraćaja investicije:

• za redovnog člana je period povraćaja investicije između 4,4 i 5,4 godine;
• za solidarnog člana se ne računa povraćaj, nije bilo ulaganja;
• za mesnu zajednicu je period povraćaja između 7,3 i 8,9 godina.

Ukupan povraćaj investicije za ceo projekat procenjen je na između 4,9 i 6 godina.

Posmatrano na nivou planiranog rada elektrane u periodu od 25 godina:

• redovni član ostvaruje oko 2.000 evra kumulativne dobiti;
• solidarni član ostvaruje oko 1.800 evra, bez početne investicije;
• mesna zajednica ostvaruje oko 3900 evra dobiti.

Ukupna kumulativna korist projekta je procenjena na oko 36.000 evra.

Najveći izazovi su bili proces prijave lokacije, tehničkih karakteristika sistema i članova zajednice. Nakon instalacije panela, usledile su dodatne procedure sa nacionalnim vlastima i operatorom distributivnog sistema pre nego što je energija mogla da se deli sa članovima.

Drugi izazov bio je inkluzija energetski siromašnih domaćinstava. Visoki početni troškovi, nedostatak informacija i nepoverenje su predstavljali barijere. Zato je energetska zajednica razvila ciljani pristup u saradnji sa socijalnim službama, koje su pomogle u identifikaciji i uključivanju najugroženijih porodica.

Treći izazov je održivost volonterskog modela upravljanja. Zajednica trenutno u velikoj meri počiva na radu volontera, a na dugoročnom planu  će biti potrebno dalje profesionalizovanje procesa.

Sam nastanak i razvoj projekta predstavlja društvenu inovaciju.

Ideja o energetskoj zajednici je potekla iz procesa „mreže ideja“ u kojem su stanovnici naselja aktivno predlažu i razvijaju održive inicijative. Energetska zajednica je tako nastala kao rezultat otvorenog, participativnog procesa u kome su građani, udruženja i lokalna samouprava zajednički oblikovali projekat. Ovaj model ko-kreacije je temelj kasnijeg upravljanja i legitimiteta zajednice.

Upravljanje je organizovano po principu “jedan član - jedan glas”, a finansijski ulog ne daje veću moć. Time je energetska zajednica jasno definisana kao društvena, a ne investiciona struktura.

Inkluzija je posebno vidljiva u pristupu energetskom siromaštvu. U osnivačkom dokumentu se naglašava da zajednica koja isključuje najugroženije zapravo nije zajednica. Zato je energetsko siromaštvo definisano kao jedan od ključnih ciljeva projekta. Takva domaćinstva su identifikovana i uključena kroz saradnju sa socijalnim službama i organizacijama koje već imaju izgrađeno poverenje sa tim porodicama, čime je prevaziđena barijera nepoverenja i nedostatka informacija, koja često sprečava učešće u energetskim projektima.

Društvena inovacija se ogleda se i u širem delovanju zajednice. Pored proizvodnje i deljenja energije, zajednica pruža besplatne savete o energetskoj efikasnosti, organizuje javne događaje, radionice i studijske posete, te se uključuje u nacionalne i evropske mreže.

Još jedna važna društvena inovacija jeste institucionalna arhitektura. Umesto osnivanja nove organizacije, projekat je smešten u već postojeće neprofitno udruženje Viver Telheiras. Time je energetska zajednica integrisana u širu mrežu lokalnih aktera koja već godinama radi na urbanoj transformaciji. Povezivanje građanskog sektora, opštine, akademske zajednice, i energetske zadruge Coopérnico koja je pružala pomoć i asistenciju, stvorilo je hibridni model u kome se kombinuju lokalno poverenje, javna odgovornost i stručna podrška.

Model koji je primenila energetska zajednica Telheiras demonstrira inkluziju kao kombinaciju finansijske solidarnosti, demokratskog upravljanja, institucionalnog partnerstva i aktivnog rada na izgradnji poverenja. Energetska tranzicija je ovde osmišljena kao proces društvene transformacije, u kojem energija postaje sredstvo za jačanje zajednice, a ne samo tehnološko rešenje.

Sledeća faza razvoja energetske zajednice Telheiras je fokusirana je na proširenje kapaciteta, profesionalizaciju i dublju inkluziju - učvršćivanje modela energetske zajednice kao trajne lokalne infrastrukture energetske demokratije.

Najzahtevniji korak je instalacija druge solarne elektrane snage oko 34 kWp na sportskoj hali kojom upravlja mesna zajednica Lumiar. Ovaj projekat je znatno veći od prve faze i omogućiće uključivanje većeg broja članova, planirano oko 60, i veći obim deljene energije.

U toj fazi uvode se i određene inovacije u modelu poslovanja:

• članstvo se proširuje na mala i srednja preduzeća, stanove u zgradama i neprofitne organizacije, pored domaćinstava i opštine;
• definišu se tri različita investiciona paketa sa odgovarajućim koeficijentima raspodele energije:
• ukoliko broj prijava premaši raspoloživa mesta, biće organizovana “transparentna lutrija”.

Društvena dimenzija i dalje ostaje jedan od prioriteta. Planirano je da oko 17% proizvedene energije bude rezervisano za energetski siromašna domaćinstva, koja će i dalje biti uključivana kroz saradnju sa socijalnim službama.

Pored širenja proizvodnih kapaciteta, planovi uključuju:

• unapređenje finansijske održivosti modela;
• optimizaciju sistema deljenja električne energije;
• profesionalizaciju procesa i osoblja, uz zadržavanje volontera;
• jačanje savetodavnih usluga za građane i preduzeća u oblasti energetske efikasnosti;
• dalje uključivanje u nacionalne i evropske mreže radi razmene iskustava i zagovaranja boljih regulatornih uslova.

Dugoročna ambicija ove lokalne, i energetske, zajednice je da ide dalje od pojedinačnih instalacija solarnih elektrana.

Lokalna samouprava razmatra opremanje više svojih objekata solarnim panelima, sa ciljem da postane neto proizvođač energije i da višak deli sa zajednicom. Ovako dizajniran projekat teži ka modelu lokalnog energetskog sistema koji bi mogao da značajnije da doprinese razvoju zajednice Telheiras kao pozitivnog energetskog distrikta.