Zeleni Hrastnik je prva energetska zadruga osnovana u Sloveniji, nastala kao zajednički poduhvat Opštine Hrastnik, ekološke organizacije Focus i lokalnog stanovništva. Pokrenuta je u trenutku kada slovenački zakoni još nisu jasno definisali pravila za osnivanje i rad energetskih zajednica građana, pa je inicijativa zahtevala dodatnu pravnu i organizacionu kreativnost.

Zadruga je nastala iz potrebe da se građanima omogući zajedničko korišćenje solarne energije za sopstvene potrebe – i to kroz model koji je demokratski, uključiv i finansijski održiv.

Zadruga je, u saradnji sa opštinom i organizacijom Focus, organizovala niz javnih radionica na kojima su građani imali priliku da:

• Upoznaju projekat i razmene ideje,
• Predlažu rešenja koja najbolje odgovaraju lokalnim potrebama,
• Aktivno učestvuju u odlučivanju.

Na ovaj način, projekat je građen zajedno sa zajednicom, a ne za zajednicu.

Upravni odbor zadruge odlučuje o prijemu novih članova, a svi članovi imaju jednaka prava – jedan član = jedan glas, bez obzira na veličinu ulaganja.

Da bi neko pristupio zadruzi, plaća se članarina u iznosu od:

• 100 evra za fizička lica
• 1000 evra za pravna lica

Zadruga trenutno okuplja 16 domaćinstava, 2 preduzeća, Opštinu Hrastnik i 2 javne ustanove.

Najvažniji poduhvat Zelenog Hrastnika je izgradnja solarne elektrane snage 300 kW, postavljene na krovu Osnovne škole Hrastnik krajem 2023. godine. Elektrana je zvanično povezana na mrežu tokom leta 2024.

Članovi zadruge „iznajmljuju“ kapacitet elektrane u skladu sa sopstvenim potrebama. Na primer, domaćinstvo koje godišnje troši 2.040 kWh, zakupilo bi 2 kW kapaciteta (zato što 1 kW proizvodi oko 1.000 kWh godišnje). Početno ulaganje u tom slučaju iznosi 300 evra (150 evra po kW).

Ukupna vrednost investicije: 280.000 evra

Struktura finansiranja:

• 20% – učešće korisnika (150 evra po kW kapaciteta)
• 20% – subvencija Ministarstva infrastrukture Slovenije
• 60% – kreditna sredstva

Ova kombinacija je omogućila da i domaćinstva sa ograničenim budžetom postanu deo energetske zajednice i dobiju pristup obnovljivim izvorima energije.

Zadruga koristi sistem neto merenja – količina proizvedene struje se automatski odbija od ukupne potrošnje korisnika, što se direktno odražava na mesečne račune za struju.

• Tokom otplate kredita (prvih 13–15 godina), korisnici u proseku plaćaju 30% manje račune za električnu energiju
• Nakon otplate kredita, ušteda raste i do 65%
• Predviđeni vek trajanja elektrane: 25–30 godina

Zeleni Hrastnik je bio prvi ovakav projekat u Sloveniji, nije postojao ni jedan uzor ili pravni model koji bi mogli da slede.

Zadruga je morala da:

• Sama pripremi sve pravne i ugovorne dokumente,
• Uredi odnose među članovima zadruge,
• Opravda model poslovanja pred kreditorima,
• Ispuni niz administrativnih i tehničkih zahteva,

Uprkos brojnim neizvesnostima, uspeli su da pokažu da lokalna zajednica može biti nosilac energetske tranzicije.

Zeleni Hrastnik je sjajan primer kako male sredine mogu da postanu energetski nezavisne, demokratične i ekonomski održive.

Ovaj model:

• Omogućava direktne uštede na računima za struju,
• Jača zajedništvo i poverenje među članovima i u lokalnoj zajednici,
• Doprinosi klimatskim ciljevima i prelasku na čistu energiju.

Kao takav, Zeleni Hrastnik je danas uzor mnogima u regionu koji žele da pokrenu sopstvene energetske zajednice.

Ovaj tekst je pripremio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“.
Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.”